ЗАШТИТИМО ЖИВОТИЊЕ

ОКРЕНИ  СЕ  И  ПОГЛЕДАЈ, ОСЛУШНИ  …

      НЕКО ТЕ   ЗОВЕ

   Чујеш ли  како неко тужно цвили, ту иза твоје куће, јер су га одбацили, јер им није потребан?

   Чујеш ли тихо мијакуње у жбуњу  покрај  пута којим си управо  прошао, јер су неког  овојили од мајке?

   Чујеш ли  тај неми  јаук малене  бубице коју си управо  згазио, верујући  да  њен  живот  није много  важан, јер њено тело није  много велико?

    Чујеш ли  крике лептира  којем си ишчупао  крила, онако из досаде, јер ниси знао шта друго да  радиш?

     Чујеш ли последњи откуцај срца птице, коју си из забаве погодио каменом?

     Списак  онога што би могао и требао  да чујеш, је велики, много већи него што мислиш, јер ниси ти једини који не чује...Много је оних који не чују...

      Ипак, постоје и они који чују...

       Једна од њих је твоја другарица  Дијана Чобић, ученица 5. разреда  наше  школе. Она и чује и види, и покушава  да поправи оно што си ти поварио...Она покушава нешто  да промени...Одбаченим, напуштеним  животињама покушава  да пронађе дом, гладне  покушава  да  нахрани, слабе и немоћне да заштити...У томе јој понекад  помажу и неки одрасли  или  нека другарица...Али, има и оних који јој отежавају, који се чуде њеној саосећајности или јој се чак ругају...

       Зар заиста мислиш да је - помоћи  некоме у невољи, смешно?

       Зар  заиста  мислиш да је - показати силу над салбијима, забавно?

       Зар  заиста  мислиш да је – људски живот једини вредан пажње?

    Твоја  другарица Дијана Чобић не мисли тако.Оно шта мисли и шта чини, по упутству и предлогу  учитељице Снежане Станојловић, опширно је описала и написала, а учитељица Снежана се побринула да за то чује и госпођа Моника Брукнер, власница азила за напуштене и болесне животиње у Ђурђеву. Њено друштво за заштиту животиња је 20. децембра 2014.године  обележавало 30 година свог постојања и тим поводом, она је наградила све оне са којима сарађује, али и поједине ученике који су се највише истакли у борби  за заштиту животиња.

      Вредне награде су свакако лепе, али је најлепше осећање када знамо да смо учинили нешто добро и племенито...Окрени се и погледај, ослушни...Нека  животињица те управо зове да јој помогнеш...

                                                                                   Снежана Станојловић

                                                                                 Професор разредне наставе