Савети родитељима- Како умирити узнемирено дете?

Драги родитељи, знамо да се налазите у незавидној ситуацији, бринете своје одрасле бриге, радите домаће задатке са својом децом, старате се о старијим члановима породице. Верујемо да је све ово захтевно.

Ваша деца се такође могу осетити узнемирено, оптерећено, анксиозно. Ово стање узнемирености обично долази од недовољне информисаности деце, или оптерећености неком информацијом коју су чули, а нису имали прилику да о томе разговарају.

 

У наставку следе неке технике које могу помоћи са осећањем страха и узнемирености код деце:

 

  • Реците им да сте ту за њих. Створите атмосферу подршке, да је свако питање које имају могуће поставити. Са вама су безбедни.

 

  • Ако им је тешко да причају о проблему који их мучи, предложите му/јој да га нацрта. Деци је понекад лакше да своја осећања изразе кроз цртеж. Када заврше са цртањем, подстакните их да вам испричају шта се на цртежу налази. Тако ћете имати јаснију слику о страху са којим се дете сусреће и моћи ћете да о томе разговарате. Ова техника је посебно корисна са децом млађег школског узраста.

 

  • Можда звучи шашаво, али понекад је могуће ублажити узнемиреност плесом, музиком или игром. Физичка активност умирује убрзано дисање, осећај страха и скреће фокус са страха на покрет тела. Плешите заједно са својим дететом на неку омиљену песму!

 

  • Поставите следеће питање: „Хајде да заједно замислимо завршетак ове ситуације. Шта се може догодити? Један од основних узрока претеране узнемирености јесте неизвесност, када не знамо како ће се ова ситуација завршити.
  • Осмислите неки смешан крај, на пример, ванземаљци ће доћи и спасити нас. Осмислите једну нереалну слику, на пример неће остати људи на свету. Да ли је вероватно да ће се ово десити? Наравно да није, свет и живот ће се вратити у нормалу, само тренутно нисмо сигурни када.
  • И завршите једним реалним решењем, на пример, водићемо рачуна појачано о хигијени, нећемо се дружити са другарима уживо неко време, придржаваћемо се препорука лекара, и постепено ће се живот враћати у нормалу, онако како смо навикли, живот ће наставити да функционише.

 

  • И на крају, питајте своје дете, шта би сте могли заједно да радите како би се оно осећало боље? На пример, да направите заједно хлеб или неки колач, погледајте смешан филм, играјте  друштвену игру, или шта год да дете предложи као забавну активност.

 

Увек се можемо сетити да ни ми одрасли не можемо да променимо тренутну здравствену ситуацију. Оно што можемо да променимо јесте нашу реакцију на њу. Можемо да обојимо лепим успоменама ово додатно време које проводимо са нашом децом.

 

Педагог школе Ивана Чупељић